Teret moždanog udara nad Srbijom- Neophodna je Nacionalna strategija

Tekst objavljen u časopisu PharmaMedica ⁄ broj 63 www.pharmamedica.rs

Iako je broj smrtnih slučajeva izazvanih moždanim udarom u Evropi u opadanju već 20 godina, moždani udar je katastro­fa koja se upravo događa, jer je sve više onih koji su uspeli da prežive šlog, ali i onih koji su ostali sa trajnim invaliditetima“, upozorava dr Ivan Milojević, neurolog i član odbora udru­ženja SAFE (Stroke Alliance for Europe), koje je u maju ove godine objavilo rezultate velikog evropskog istraživanja „Teret moždanog udara“.

Istraživanje „Teret moždanog udara“, koje je sprovedeno u saradnji sa Kraljevskim koled­žom iz Londona, ukazuje na šokantne nejed­nakosti između i unutar država na celom putu lečenja i oporavka od moždanog udara, ali i da su nega i rehabilitacija nakon moždanog udara nedovoljno zastupljeni u svih 35 evropskih ze­malja koje su učestvovale u istraživanju.

Različiti standardi u evropskim državama

Ono što je istraživače i stručnu javnost uklju­čenu u ceo projekat “Teret moždanog udara” najviše zabrinulo jeste nejednakost u uslovi­ma i načinima lečenja moždanog udara među zemljama članicama. Istraživanje je pokaza­lo da šanse za preživljavanje nisu iste ako osoba doživi šlog, na primer, u Portugaliji ili Španiji. Stopa mortaliteta od moždanog udara u Špani­ji je 34.5 smrtna ishoda na 100.000 stanovnika, dok je u komšijskom Portugalu skoro duplo veća, odnosno 67.9. Jedan od razloga jeste taj što Španija ima 56 jedinica i 27 centara za leče­nje moždanog udara, dok Portugal ima samo 30 jedinica za lečenje moždanog udara.

Pacijenti moraju biti u prvom planu

„Zastrašujuća je pomisao da životi miliona lju­di koji svakodnevno putuju širom Evrope zavi­si najviše od toga gde će se zadesiti ako dožive moždani udar, jer dok u jednoj državi mogu da dobiju odličnu negu, već u drugoj mogu da umru ili ostanu trajni invalidi zbog nedostatka standardizovane nege. Ovakvoj situaciji najvi­še doprinosi činjenica da u mnogim zemljama Evrope ne postoje zvanični standardi za orga­nizaciju jedinica za lečenje moždanog udara. Razlika je, naravno, i posledica različite tehnič­ke opremljenosti centara u različitim zemlja­ma, ali i nepostojanja sinergističkog delovanja donosioca odluka i medicinskih stručnjaka. Ovakav zajednički rad je zaista neophodan, jer se samo na taj način može doneti benefit paci­jentima, koji moraju zaista uvek biti u prvom planu. Pravljenje nacionalnih strategija, nacio­nalnih registara itd, dovodi do mogućnosti da se širokim javnim kampanjama poveća svest ljudi o moždanom udaru, njegovim uzrocima, lečenju i posledicama. Takođe, uz takav rad bi pacijentima mnogi lekovi bili dostupniji, kao i mnoge savremene procedure u akutnom leče­nju“, smatra dr Milojević.

Srbiji neophodna Nacionalna strategija

Moždani udar je druga najsmrtonosnija bo­lest u Srbiji, odmah nakon bolesti srca (Batut, 2015.). I pored toga što su naši lekari izuzet­no stručni u lečenju ove bolesti, da bi se situa­cija poboljšala, odnosno da bi se broj smrtnih ishoda smanjio, potrebno je rešenje na nacio­nalnom nivou.
„Za Srbiju je veoma bitno da što pre usvoji na­cionalni strategiju za borbu protiv moždanog udara jer statistika pokazuje da će broj obolelih i preživelih samo rasti, zbog čega moramo da radimo na prevenciji, ali i na razvoju boljeg i efikasnijeg lečenja i rehabi­litacije pacijenata koji prežive moždani udar. Pozitivno je što Srbija ide u korak sa svetom kada je u pitanju akutno lečenje, ali je neophodno sta­viti veći akcenat na prevenciju, kako primarnu, tako i sekundarnu. A da bismo mogli da razvijemo efikasnu nacionalnu strategiju moramo pr­venstveno da stvorimo nacionalni registar pacijenata koji su oboleli od moždanog udara, kako bismo imali bolji uvid u razloge nastanka bole­sti, ali i nedostatke u lečenju i rehabilitaciji“, smatra dr Milojević.
Međutim, samim učešćem u ovakvom projektu Srbija je napravila po­mak ka poboljšanju uslova za lečenje i rehabilitaciju moždanog udara.
„Učešćem u ovakvom panevropskom projektu, kakvo je istraživanje „Teret moždanog udara“, Srbija se otvara ka novim iskustvima svojih evropskih kolega od kojih može mnogo toga da se nauči, kako o pre­venciji tako i o reorganizaciji zdravstvenog sistema radi poboljšanja le­čenja i rehabilitacije pacijenata koji su doživeli i preživeli moždani udar. Tako da će stručna javnost biti spremna da učestvuje u dijalogu sa pred­stavnicima vlasti kada se odluči da se stvori nacionalna strategija za bor­bu protiv moždanog udara sa kvalitetnim i isprobanim predlozima poboljšanja nege“, dodaje dr Milojević.

Veliki problem je rehabilitacija

Ali nije Srbija jedina zemlja koja ima probleme kada je u pitanju mož­dani udar. Istraživanje je pokazalo da u Holadniji tek svaka 10 osoba koja doživi moždani udar dobije punu rehabilitaciju, što je za zemlju koja ima skoro 5 puta manje smrtnih slučajeva izazvanih moždanim udarom nego Srbija (36,2 naspram 149,2), i koja konstantno sprovodi kampanje o prevenciji moždanog udara veliki problem. Jer lečenje mož­danog udara se ne završava kada pacijent napusti bolnicu, već traje ceo život. Osim toga, svi koraci u tretiranju, lečenju i rehabilitaciji su bitni, i ako samo jedan zakaže stopa smrtnosti i trajnog invaliditeta raste.
Glavni zaključak istraživanja „Teret moždanog udara“ jeste da je potreb­no da svi donosioci odluka u svim evropskim zemljama pronađu bolje načine za lečenje moždanog udara, ali i da onima koji su preživeli mož­dani udar i njihovim porodicama olakšaju život i omoguće bolje uslove za povratak u društvo.

„SAFE poziva sve države Evrope da naprave registar i reviziju podata­ka o moždanom udaru, jer će samo tako omogućiti praćenje resursa i učinka sistema duž celog puta – od akutne faze, preko lečenja, do opo­ravka i rehabilitacije nakon izlaska iz bolnice ili centra za rehabilitaciju. To će, takođe, omogućiti da zemlje uče jedna od drugih kako bi unapre­đenje celog procesa bilo brže”, izjavio je dr Milojević.

Pozitivno je što Srbija ide u korak sa svetom kada je u pitanju akutno lečenje, ali je neophodno staviti veći akcenat na prevenciju, kako primarnu, tako i sekundarnu.

Istraživanje je pokazalo da šanse za preživ­ljavanje nisu iste ako osoba doživi šlog, na primer, u Portugaliji ili Španiji. Stopa morta­liteta od moždanog udara u Španiji je 34.5 smrtna ishoda na 100.000 stanovnika, dok je u komšijskom Portugalu skoro duplo veća, odnosno 67.9. Jedan od razloga jeste taj što Španija ima 56 jedinica i 27 centara za lečenje moždanog udara, dok Portugal ima samo 30 jedinica za lečenje moždanog udara

Istraživanje „Teret moždanog udara“ pokazalo je da će između 2015. i 2035. godine doći do porasta uku­pnog broja ljudi koji su doživeli moždani udar za 34%, odnosno sa 613.148 na 819.771.

Broj osoba koje su preživele moždani udar u Evropskoj Uniji po­rašće sa 3.718.785 (2015. godina) na

631.050 (2035. godina), što pred­stavlja skok od 25 odsto, odnosno skoro milion lju­di. Najveći porast se oče­kuje u Luksemburgu (72%), a najmanji u velikoj Britaniji (193.861).

Broj smrtnih slučajeva izazvanih moždanim uda­rom će porasti za 45 odsto, odnosno sa 532.321 (2015. godina) na 770.038 (2035. godina). Očekiva­ni porast smrtnih slučajeva varira od države do države, pa se očekuje da će Litva­nija imati najmanji (10%), a Nemačka najveći porast – 29.234 smrtnih slučaje­va izazvanih moždanim udarom.

Broj pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom, koja je uzrok skoro svakog šestog moždanog udara, će porasti sa 8.8 miliona, koliko je bilo pacijenata sa AF u Evropskoj Uniji 2010. godine, na 17.9 miliona u 2060. go­dini.

Istraživanje „Teret moždanog udara”, u kojem je učestvovalo čak 35 evropskih zemalja, sprovelo je udruženje SAFE u saradnji sa naučnicima sa Kraljevskog koledža iz Londona. Udruženje SAFE je neprofitna orga­nizacija koja zastupa prava pacijenata obolelih od šloga, i sačinjava je 30 udruženja pacijenata iz 27 evropskih ze­malja.

 

Molimo zapratite nas preko:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *