Učešćem u kampanji #BrainLifeGoals koju organizuje Evropska Federacija Neuroloških Asocijacija – EFNA skrećemo pažnju javnosti na probleme sa kojima se sreću ljudi koji dožive moždani udar. Na našem sajtu objavljujemo priče ljudi koji su doživeli moždani udar. To su Vaše priče, i sve ih možete pročitati OVDE.
Ljudi razmišljaju o novcu, putovanjima, automobilima, dok ljudi sa moždanim udarom razmišljaju o tome da ponovo hodaju, da ponovo čitaju, da ponovo voze bicikl… To su njihovi životni ciljevi. Ovo je suština kampanje #BrainLifeGoals. Više puta smo naglašavali da je moždani udar surov, da ne bira žrtve, doba dana… Javila nam se gospođa koja je doživela moždani udar u snu, nakon što je zaspala dok je gledala TV. Ništa nije nagoveštavalo da to može da se desi…
Anđelka Gvozdenović, 53godišnji dipl. fizikohemičar i majka dvoje dece 27.09.2017. gledala je TV i zaspala. Ćerka je pokušala da je probudi i pošto nije uspevala pozvala je u pomoć oca. Pozvana je hitna pomoć i Anđelka je prevezena u KBC Zemun, gde je ostala do 30.10.2017. odakle je prevedena u bolnicu dr Borivoje Gnjatović u Starom Slankamenu. Anđelka se samo seća da je gledala tv, i da se osvestila u bolnici.
Od faktora rizika navodi samo stres kome je izložena većina populacije Balkana, i manjak sna. Nikada nije bila pušač, i navodi da je imala blag problem sa hipertenzijom.
Na rehabilitaciji je bila mesec ipo dana, do 14.12.2019. godina. Za vreme rehabilitacije u Slankamenu dosta je napredovala u fizičkom smislu. Kretala se uz pomoć šetalice u početku, kasnije je, uz nadzor, počela da pravi samostalne korake. Primarni cilj tokom oporavka bio je da samostalno hoda i obavlja svakodnevne aktivnosti bez ičije pomoći. Krenulo je dobro, ali, na žalost napredak u oporavku biva prekinut zbog problema sa plućima. Zbog nalaza na desnom plućnom krilu prevedena je na Pulmologiju KC Srbije, gde je dijagnostikovan apsces i jaka upala. Nakon 3 punkcije otpuštena je kuci 12.01.2018. U ovom periodu Anđelka je morala da miruje, što je usporilo oporavak, ali čim joj je bilo dozvoljeno da ponovo ustaje prohodavanje je sa novim elanom ponovo napredovalo. Ova “pauza” u oporavku je Anđelku još više motivisala da nastavi… Nakon izlaska iz bolnice, kretala unutra se bez hodalice, ali blizu zida ili nekog oslonca. Napolje je izlazila uz pomoć ukućana, a nakon mesec dana i samostalno. Nakon ovog postavila je sebi novi cilj – da se samostalno popne do Kule Gardoš ! (Anđelka je iz Zemuna)
Kaže da sada od posledica ima nešto slabiju ravnotežu, da se ponekada malo zanese u hodu, i kada se kreće stepenicama ide obavezno uz ogradu ili zid. Navodi da je malo zaboravnija, ali razvila je svoj “sistem” – memorisanje beleški u mobilni telefon, beleženje na kalendaru, zapisivanje u rokovnik… Na svaku novu okolnost Anđelka se prilagodila, a to je jako važno za oporavak.
Nakon svega sada je u invalidskoj penziji i kaže da se dosta promenila. Redovno uzima terapiju, i ne nervira se zbog stvari na koje ne može da utiče, na ono na šta može da utiče trudi se da uradi sve šta je do nje. Osim što samostalno obavlja svakodnevne poslove, ima više vremena da poseti pozorište, bioskop, utakmice. Kaže da je bila na Beer festu ! Obzirom da je primarni cilj oporavka ispunila, da sada hoda samostalno i da obavlja svakodnevne aktivnosti samostalno, a da sada ima više vremena jer je u penziji “apetiti su porasli” i sada se Anđelka trudi da radi sve ono za šta ranije nije bilo dobvoljno vremena zbog obaveza.
Pravo otkriće bila je rekreacija u hali “Pinki” – prilagođene vežbe za osobe “50+”. Članstvo u Udruženju Penzionerski servis je bilo pun pogodak jer osim upoznavanja novih ljudi, u organizaciji ovog Udruženja Anđelka išla na nekoliko izleta i obišla naše muzeje. Rekreaciju i članstvo u Udruženju penzionera Anđelka toplo preporučuje i kaže da se tako lako i jednostavno mogu naći načini da se divno provede vreme, upoznaju novi ljudi i krajevi.
Na kraju Anđelka hoće da nam poruči da nam je data šansa za (u njenom slučaju) drugi život i da je na nama da je iskoristimo što bolje znamo i umemo. Treba spoznati greške koje smo činili u prošlosti i ne ponavljati ih. Da poštujemo svoj organizam i njegove potrebe Vi ste na prvom mestu. Ako tako razmišljamo (i radimo) moći ćemo da pomognemo našim dragim i voljenima. Radujmo se svakom novom danu.
Zahvaljujemo se Anđelki na ovoj divnoj priči ! Ukoliko i Vi želite da podelite Vašu priču, javite nam se nam se preko facebooka ili twittera.