Poznato je da moždani udar ne bira žrtve, da ne haje za to koliko imate godina, da li ste na poslu, ili spavate. Pisali smo ranije o mladiću koji je sa 19 godina doživeo moždani udar. Objavljivanjem priča osoba koje su doživele moždani udar učestvujemo u kampanji #BrainLifeGoals i na taj način širimo svest o problemima i teškoćama sa kojima se oni suočavaju. Akcenat je na životnim ciljevima; dok zdrava osoba mašta o putovanjima, automobilima, nekretninama, osobi koja doživi moždani udar životni cilj je da ponovo hoda, čita, piše, govori… Kampanju organizuje Evropska Federacija neuroloških asocijacija.
Kontaktirala nas je B. S, ekonomista iz Beograda koja je doživela moždani udar sa 18 godina! Ovo je njena priča.
B. tvrdi da je živela zdravim stilom života, bila nepušač, i da se rekreativno bavila sportom, nije bila gojazna (kaže da je bila i suviše mršava). Navodi da je imala nizak krvni pritisak. Maja meseca 2003. godine, dok se šetala opisuje iznenadan bol između glave i srca , “kao munja”, a nakon toga mučninu i pospanost. Nakon toga je povratila na sred ulice, i uplašila se , obzirom da joj se to nije dešavalo ranije. Htela je da se odmori malo, jako je bila pospana, srećom naišla je komšinica koja je lekar po zanimanju. B. se požalila na tegobe a komšinica je prepoznala ozbiljnost situacije i hitno je transportovala u Urgentni centar. U međuvremenu tegobe su se pojačale, B. je buncala i pričala nepovezano, i nakon urađenog skenera konstatovano je da se desio hemoragijski moždani udar – izliv krvi u mozak… Provela je 15tak dana u “šok sobi” i nakon toga prevedena je na Odeljenje neurohirurgije Kliničkog centra. Urađena je angiografija (pokojni prof. Prstojević i dr M. Janićijević) gde je utvrđeno da nema aneurizmi.
B. kaže da se sada, tokom godina, dobro oseća, da moždani udar nije ostavio posledice osim naglog dobitka kilograma zbog ležanja i neaktivnosti. (Napominjemo da je kod hemoragijskih moždanih udara mirovanje i ležanje neophodno, da je apsolutno kontraindikovano sedenje, vertikalizacija i slične aktivnosti u početku, jer se tako može dodatno pogoršati stanje bolesnika.) Zbog toga kaže da se povremeno oseća nelagodno. Nakon toga, vodila je računa da se ne izlaže Suncu, da što više boravi na svežem vazduhu, da se rekreativno bavi sportom, da vozi biciklu i pliva. Nakon što se oporavila, B. je završila III razred srednje pravno birotehničke škole, a posle i Visoku Poslovnu školu, smer menadžment usluga, sada radi u jednoj građevinskoj firmi na administrativnim i ekonomskim poslovima.
Tokom oporavka glavni cilj joj je bio da se što pre vrat svakodnevnim aktivnostima, da se ponovo druži i šeta sa prijateljima i sestrama, da nastavi život normalnim tokom. Dok je oporavak bio u toku, pored podrške sestara iprijatelja nedostajala joj je najviše trenutna sloboda da se kreće, šeta i druži, ali B. se oporavila, i vratila normalnom životu.
Za kraj B. želi da poruči svima da ovo na žalost svakom može da se desi, i da treba voditi računa o zdravlju, bez obzira na godine, da se što manje nerviraju, da smanje stres koji je od presudne važnosti… Trebamo prihvatiti životne okolnosti takve kakve su, da pazimo šta jedemo mi i šta jede nas ! Konzumacija voća i povrća uz smanjenje cigareta i masne hrane je obavezna. Moždani udar ne bira ni vreme ni mesto, i moj je bio bez ikakvih predznaka.
Zahvaljujemo se na ovoj inspirisućoj priči iz koje možemo da naučimo da se moždani udar, na žalost, može desiti bilo kome, pa i tinejdžerima, ali i da se ne treba predavati, poput naše akterke, koja je nastavila školovanje, završila i Višu Poslovnu i sada je zaposlena. Divna priča. Ostale priče koje smo objavili možete pročitati OVDE.
Ukoliko želite da se čuje i Vaš glas, pišite nam preko društvenih mreža !