Evropski naučnici otpočeli su sa razvojem nano-hirurga koji će ulaziti u telo, kako bi tretirali krvne ugruške
Vodeća grupa naučnika koja radi na univerzitetima, u istraživačkim centrima i inovativnim komapanijama širom Belgije, Nemačke, Grčke, Portugalije, Španije i Švajcarske su upravo započeli rad na projektu u nadi da će se moždani udar lečiti jednom i zauvek. Projekat pod nazivom ANGIE je potpomognut iz fondova Evropske Unije.
Projekat ANGIE razviće radikalno novu tehnologiju za ciljanu primenu leka. Tehnologija će razviti malene naprave kojima će se moći upravljati kroz vaskularni sistem i dopremiti lek gde nijedan drugi instrument ne može doći. Upravljanje unutar tela kako bi se lečilo povređeno tkivo fasciniralo je naučnike i javnost decenijama, ali neophodna tehnologija je zaostajala. Naučnici koji rade na projektu ANGIE veruju da su sada u položaju da da to ostvare! Ovo je u mnogome potreban razvoj lečenja moždanih udara, koji je vodeći uzrok fizičkog hendikepa kod odraslih i pogađa 17 miliona ljudi godišnje širom sveta. Godišnje od moždanog udara umre 6 miliona na globalnom nivou i košta Evropsku Uniju 60 milijardi evra. Alarmantno je i činjenica da se očekuje da će broj moždanih udara do 2040. porasti i preko 30% zbog sve starije populacije i sve veće stope gojaznosti i dijabetesa. “Ovo bi moglo biti sprečeno ukoliko bismo imali način kako da bežično upravljamo nano-hirurzima kroz vaskularni sistem kako bismo lek dopremili tačno tamo gde je neophodan – po komandi”, rekao je Dr Salvador Pane, koordinator projekta.
Ali ostavernje takvog proboja neće biti jednostavno. Potreban je napredak u oblastima kao što su medicinska robotika, numerička simulacija i biomaterijali. Takođe neophodni su i tehničke mogućnosti i infrastruktura koju tek nekoliko organizacija ima. Ali čak i oni koji ih imaju, često nemaju znanja da transformišu naučna znanja u medicinske instrumente spremne za kliničku upotrebu. Naučnici koji rade na projektu ANGIE veruju da njihov tim ima svo neophodno znanje, iskustvo i infrastrukturu da ovo ostvari. Mnogo godina su sticali neophodno znanje kako da koriste i kontrolišu manje robotske sisteme u raznim medicinskim primenama. Nedavno su razvili prvi sistem lečenja srčane aritmije koristeći katetere kojima se upravlja elektromagnetski, a njihova grupa je sačinjena od zvučnih imena naučnika kojima se za savet često obraćaju Svetska Zdrastvena Organizacija, Evropska svemirska agencija i Svetski ekomoski forum. Ne treba da čudi što je projekat već privukao pažnju multinacionalnim kompanijama kao što su Simens i CSL Behring.
Projekat ANGIE otpočet je ove godine i njegovom timu biće potrebno četiri godine da razvije osnovu ove tehnologije. “Javnost ćemo obaveštavati o razvoju”, rekao je profesor Josep Puigmarti-Luis, jedan od glavnih naučnika na projektu. “Želimo da u naše aktivnosti uključimo što je više ljudi moguće. Mi smo posvećeni radu na ciljanoj primeni leka i namera nam je da stvorimo interdisciplinarnu zajednicu koja će nam pomoći da razvijemo svu neophodnu tehnologiju, ali koja će se baviti i pitanjima kao što su obrazovanje, polne razlike, kao i dogoročne implikacije koje se odnose na ciljanu primenu leka.”
O projektu ANGIE
Projekat ANGIE razviće radikalno novu tehnologiju za ciljanu primenu leka. Tehnologija će razviti malene naprave kojima će se moći upravljati kroz vaskularni sistem i dopremiti lek gde nijedan drugi instrument ne može doći. ANGIE će ponuditi zdravstvenim profesionalcima značajno unapređene kapacitete intervencije kako bi se bavili mnogim hroničnim oboljenjima i da im omogući da lek primene tačno tamo gde je potreban, uz minimalne nuspojave. Konzorcijum se sastoji od grupe koj čine četiri istraživačke institucije, tri mala i srednja preduzeća i dve neprofitne organizacije iz cele Evrope. Projekat se finansira iz fondova Evropske komisije pod brojem granta 952152.
Partneri u Cirihu su Multiscale Robotics Laboratory (ETH Cirih, Project coordination; micro/nanofabrication, robotika i elektronika), i MagnebiotiX AG (Biotechnopark, Schlieren, magnetska manipulacija i analiza snimka).