Nastavljamo sa objavljivanjem priča za kampanju #BrainLifeGoals. Verovatno vam je već poznato da učešćem u ovoj kampanji skrećemo pažnju javnosti na probleme i teškoće sa kojima se suočavaju ljudi sa moždanim udarom. Akcenat je na životnim ciljevima; dok zdrava osoba mašta o putovanjima, automobilima, nekretninama, osobi koja doživi moždani udar životni cilj je da ponovo hoda, čita, piše, govori… Kampanju organizuje Evropska Federacija neuroloških asocijacija.
Stalno navodimo da je moždani udar beskompromisan, da ga ljudi dožive dok su na poslu, kući, u šetnji, ili u snu. Prenosimo priču Zorana Đorđevića (42) iz Paraćina, koji je doživeo moždani udar u snu.
Zoran je otac dvoje dece. Ranije se bavio aktivno sportom, fudbalom, a poslednjih nekoliko godina pre moždanog udara rekreativno. Kaže da je fizički bio aktivan i stalno u pokretu zbog posla, a i zbog ćerkice koja je tada imala 4 godina. Navodi da je pušač od svoje 16. godine, ali da nikada nije imao povišen krvni pritisak, niti bilo šta drugo što bi moglo da bude uzrok. Za stres kaže da ga je, kao i većina ljudi u Srbiji, osećao, ali mu se činilo da to nije ništa preterano.
Moždani udar je doživeo u snu, u svojoj 39. godini ! Bio je 27.05.2016. godine, opisuje da se probudio u krevetu, bez mogućnosti da se pomeri i da bilo šta izusti, bio je nem, konfuzan, bez uvida gde se nalazi i šta mu se dogodilo. Supruga je, kao i obično krenula da ga probudi za posao i kada je videla da se ne pomera, shvatila je da nešto nije u redu. Brat ga je uz pomoć supruge odneo do auta i odvezen je u Službu hitne pomoći u Paraćinu, odakle je odvežen sanitetom na Neurologiju Opšte bolnice u Ćupriji. Tamo je proveo 20tak dana, zatim još toliko na Cnetru za rehabilitaciji, i nakon toga 42 dana u Vrnjačkoj Banji.
Od posledica ostala je oduzetost desne šake, Zoran hoda, ali sa smetnjama i sporije, govor se vratio, ali ne u potpunosti. Prisutan je i problem sa pamćenjem karkoročnim i dugoročnim, a nekad se misli izgube pre nbego što ih izgovori. Funkcioniše samostalno, ali teže jer koristi samo levu ruku. Vozi auto. Nakon svega, zoran je u invalidskoj penziji.
Kaže da mu je moždani udar promenio život i doneo sve navedene probleme. Terapiju uzima redovno, šeta i zdravo se hrani. Ima više vremena za decu. Pored ćerkice dobili su i sina jer je supruga u momentu moždanog udara bila trudna. Od starih navika ostalo je pušenje ali značajno manje. Navodi da se uprkos lošim prognozama znatno oporavio, ali je u invalidskoj penziji. Osnovni cilj oporavka je bio prvenstveno da ponovo hoda, a glavna motivacija bila je ogromna želja da bude pored svoje dece i učestvuje u njihovom odrastanju.
Zahvaljujemo se Zoranu na volji i vremenu da svoje iskustvo podeli sa nama. Ukoliko i Vi želite da se čuje Vaša priča kontaktirajte nas preko društvenih mreža.