Evropski Dan svesti o moždanom udaru 9. maj – Spašen život je život koji vredi živeti

Neuspeh da se zadovolje životne potrebe nakon moždanog udara navodi žrtve moždanog udara na misli o suicidu

Spašen život je život koji vredi živeti: izveštaj o nezadovoljenim potrebama osoba koje su preživele moždani udar u Evropi koji je objavila Evropska Alijansa za moždani udar (SAFE) otkriva da svaka osma osoba koja je preživela moždani udar ima suicidne ideje, opasan obrazac misli u kojem ljudi žele ili razmišljaju o samoubistvu. Otprilike trećina osoba koje su preživele moždani udar će postati klinički depresivna u godinama nakon moždanog udara, a do četvrtine pati od stalnih problema sa anksioznošću.

Izveštaj po prvi put objedinjuje istraživanje o preko 80 nezadovoljenih potreba osoba koje su preživele moždani udar u Evropi. Zaključuje se da bi trebalo učiniti više na rešavanju potreba sve većeg broja ljudi koji su preživeli moždani udar.

U izveštaju se takođe nalazi:

 • Ozbiljan nedostatak konzistentnih informacija, priprema i obuke za osobe koje su preživele moždani udar i njihove negovatelje kako bi im se pomoglo da na najbolji način reše svoje dugoročne potrebe tokom vremena

• Pružanje rehabilitacione terapije i podrške u zajednici je daleko ispod potreba ljudi

• Saveti i podrška za sekundarnu prevenciju ne uspevaju da pruže pomoć ljudima da se smanji rizik od ponovnog moždanog udara

• Mnogi hronični simptomi kao što su problemi sa pamćenjem i koncentracijom ili umor nisu dobro shvaćeni, slabo su istraženi i nedostaju intervencije koje deluju

• Potrebe negovatelja su nedovoljno istražene i često zanemarene u pružanju usluga • Postoji pristrasnost prema fizičkim potrebama, a ne društvenim, i dugoročno, odnosno onoliko dugo koliko je osobi potrebno

Marianne Tangen, preživela moždani udar i članica je upravnog odbora SAFE-a: Znamo da hitna i akutna nega spasava živote. Međutim, moždani udar je najveći uzrok ozbiljnog invaliditeta i rezultira svakodnevnim, dugotrajnim fizičkim i emocionalnim potrebama, koje uglavnom ostaju neispunjene i nerešene. Zadovoljavanje potreba preživelih je ključno za njihov oporavak. Spašen život treba da bude život vredan življenja.

Od stalne fizioterapije do mogućnosti ulaska u autobus – prečesto se ne zadovoljavaju potrebe osoba koje su preživele moždani udar. Takođe, prečesto se zaboravljaju ili ignorišu hitne i stalne potrebe negovatelja osoba sa moždanim udarom. Dugoročne potrebe moraju biti zadovoljene onoliko dugo koliko su potrebne pojedincu.

Autor izveštaja, profesor Čarls Volf, Kraljevski koledž,London: Mnoge osobe koje su preživele moždani udar navode da je njihova potreba za podrškom da povrate pokretljivost i govor dugoročno nezadovoljena i da nedostaje podrška da se izbore sa posledicama moždanog udara kao što su gubitak vida, inkontinencija i umor.

Međutim, izveštaj takođe pokazuje da su istraživanja o dugoročnim potrebama osoba koje su preživele moždani udar malobrojna, te da su pretežno orijentisana na medicinske, a ne na društvene ili društvene potrebe ljudi.

Mislila sam da će se većina problema nakon mog moždanog udara rešiti nakon izlaska iz bolnice. Na žalost, mnogi problemi su tek tada počeli!” Lj. N. – doživela moždani udar

Naše Udruženje razume da su potrebe ljudi sa moždanim udarom veoma kompleksne i da se ne završavaju otpustom iz bolnice. Mnoge potrebe ljudi koji su doživeli moždani udar dugoročno nisu zadovoljene i za njih se tek pojavljuju novi problemi. Pred svima nama je dosta posla koji moramo obaviti, kako bi olakšali živote ljudi koji su doživeli moždani udar, jer sačuvan život je život koji vredi živeti !

SAFE poziva:

Vlade da obezbede finansijska sredstva za istraživanje srednjoročnih i dugoročnih potreba osoba koje su preživele moždani udar i poboljšanja u pružanju usluga kako bi se te potrebe zadovoljile

• Sistemi zdravstvene i socijalne zaštite bi trebalo da budu dizajnirani tako da imaju visokokvalitetne informacije i obuku za osobe koje su preživjele moždani udar i njihove negovatelje koji su lako dostupne na duži rok

• Sve osobe koje su preživele moždani udar treba pratiti najmanje jednom godišnje, kako bi se procenile njihove potrebe i uputile na službe

• Nacionalni i lokalni sistemi zdravstvene i socijalne zaštite moraju poboljšati pristup rehabilitacionim terapijama za osobe koje su preživele moždani udar sve dok i dalje pokazuju koristi

• Nacionalni i lokalni sistemi zdravstvene i socijalne zaštite moraju poboljšati pružanje i pristup uslugama i podršci sekundarne prevencije

• Potrebna je dodatna specijalistička podrška nakon moždanog udara kako bi se pomoglo osobama koje su preživele moždani udar da se izbore sa tekućim problemima kao što su hronični umor i problemi sa koncentracijom. Mnogo bolji pristup podršci mentalnom zdravlju je od vitalnog značaja

• Ljudi koji podržavaju i neguju osobe koje su preživele moždani udar treba da imaju pravovremeni pristup informacijama i podršci, uključujući zadovoljenje njihovih potreba za „samozbrinjavanjem“.

Udruženje građana „MOŽDANI UDAR“ osnovano je 30. jula 2012. godine kao nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje građana na neodređeno vreme koji ispunjavaju uslove za članstvo navedene ovim Statutom, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti poboljšanja zdravlja ljudi.

Udruženje je deo Evropske Alijanse za moždani udar (Stroke Alliance for Europe, SAFE).

Evropska Alijansa za moždani udar je vodeća evropska mreža od preko 30 organizacija za podršku u oblasti moždanog udara. Vizija SAFE je bolja budućnost – Evropa u kojoj je moždani udar koji se može sprečiti eliminisan, smrt i invaliditet svedeni na minimum, a svaka osoba pogođena moždanim udarom živi svoj najbolji mogući život.

Leave a Reply