U Jagodini je 15. Maja 2019 godine u hotelu „Wing“ uz veliku pomoć ADOC farme održan stručni skup koji je okupio interniste i neurologe Pomoravskog okruga. Na skupu je govorio prof. dr Goran Milašinović, direktor Pejsmejker centra KCS, kardiolog, i eminentni stručnjak u oblasti aritmija.
Imali smo izuzetno zadovoljstvo da prisustvujemo ovom stručnom skupu i informišemo se još više o atrijalnoj fibrilaciji. Podsećamo, atrijalna fibrilacija je jedan od uzročnika moždanog udara. Obzirom na kampanje u vezi Evropskog dana moždanog udara, želimo da skrenemo pažnju javnosti na atrijalnu fibrilaciju, o čemu smo nedavno pisali. Prezentaciju o pejsmejkerima održao i dr Marko Lazić, internista iz Opšte bolnice Ćuprija, sa kojime smo nedavno pričali o ovoj temi.
Podsećamo da je atrijalna fibrilacija najčešća srčana aritmija koja nastaje u levoj pretkomori srca. Prati je nepravilni srčanim rad i izostanak pretkomorske kontrakcije. Zbog ovoga u dzepu (aurikuli) leve pretkomore postoje uslovi za nastajanje krvnih ugrušaka koji zatim mogu izazvati infarkte mozga, tj. moždane udare. Smatra se da do 30% moždanih udara može izazvati neprepoznata atrijalna fibrilacija.
Prof. Milašinović je govorio o ulozi i značaju flekainida za lečenje poremećaja srčanog ritma, a nas je naročito interesovao deo o tome kako dijagnostikovati subliničku atrijalnu fibrilaciju. To je atrijalna fibrilacija bez simptoma, dakle pacijent nema neke tegobe, ne javi se lekaru, a postoji mogućnost da se stvori krvni ugrušak koji će izazvati moždani udar.
Deo prezentacije je bio posvećen novim metodama za otkrivanje atrijalne fibrilacije. Sada postoji i iPhone EKG aplikacija, pametni satovi koji beleže puls i EKG i olakšavaju otkrivanje nepravilnog srčanog rada.
Nas je zanimalo koje su preporuke u vezi sistemataskog skrininga opšte populacije. Skrining su medicinski preventivni pregledi gde se masovno poziva populacija sa ciljem ranog otkrivanja bolesti u trenutku kada ne postoje simptomi bolesti. Prof. Milašinović nam je ukazao da su sredstva za snimanje EKG-a razna, te da sada postoje aparati za merenje krvnog pritiska koji snimaju EKG kada registruju neravnomeran puls i taj EKG se šalje lekaru, postoji mogućnost snimanja EKG-a i prilikom merenja temperature, ali da time nije rešen problem u potpunosti, jer ova merenja obavljamo kada pacijent nešto oseti. Preporuke postoje za korišćenje implantabilnog aparata koji automatski neprekidno snima ekg – vrši monitoring srčanog ritma. Ovaj aparat košta oko 1000 eura i može se upotrebiti kod više pacijenata.
Zaključak je da sistematski skrining kod opšte populacije nije isplativ, što je potvrdila Studija kod koje su stanovnici jednog grada u Švajcarskoj populacije oko 25000 stanovnika pozivani i svima je urađen EKG. Pronađeno je samo 1% atrijalne fibrilacije . Preporuka kod starijih od 65 godina je “oportunističko merenje pulsa”, dakle, kad pacijent dolazi u kod lekara na pregled merenje pulsa 15 sekundi, ili ukoliko sam pacijent prijavi plapitacije (osećaj nepravilnog rada – preskakanja srca). Iz ovoga možemo da zaključimo da je jako bitno da ako osetite nepravilan rad srca to prijavite lekaru. Ponovićemo da to može biti simptom atrijalne fibrilacije, i da u tom slučaju postoji opasnost od nastanka tromba koji kasnije može izazvati moždani udar.
U proteklom periodu želeli smo da Vam ukažemo na značaj atrijalne fibrilacije, čuli šta eminentni stručnjaci preporučuju, a ovo je sve idealan uvod u Svetsku nedelju srčanog ritma koja se obeležava od 3. do 9. juna, o čemu ćemo detaljnije pisati.