Danas se širom Evrope obeležava Evropski dan moždanog udara. Brojne kampanje i akcije širom Evrope su stavljene u službu podizanja svesti javnosti i moždanom udaru. Mi smo odlučili da za ovu priliku skrenemo pažnju na jedno stanje koje je čest uzrok moždanih udara, ovo stanje se zove atrijalna fibrilacija. Poznato je da je atrijalna fibrilacija jedan od uzročnika, ali opet imamo utisak da ta tema nije dovoljno zastupljena u javnosti.
slika preuzeta sa: www.shutterstock.com/image-vector/vector-black-brain-processes-technology-creative-285013631
Za ovu priliku smo konsultovali dr Marka Lazića, specijalistu interne medicine u Opštoj bolnici Ćuprija, koji nam je više rekao o ovoj aktuelnoj temi, ali i o najsavremenijim metodama u dijagnostici ovog stanja. Veliko nam je zadovoljstvo da vas obaveštavamo o savremenim metodama i istraživanjima. Kao član Evropske Alijanse za moždani udar uključeni smo u istraživačke projekte o kojima smo već pisali ovde.
Foto: privatna arhiva
Šta je atrijalna fibrilacija?
ML: Atrijalna fibrilacija, ranije absolutna aritmija, najčešća je srčana aritmija koja nastaje u levoj pretkomori srca, praćena je nepravilnim srčanim radom i izostankom pretkomorske kontrakcije zbog čega u dzepu (aurikuli) leve pretkomore postoje uslovi za nastajanje krvnih ugrušaka koji zatim mogu izazvati infarkte mozga, tj. moždane udare. Smatra se da do 30% moždanih udara može izazvati neprepoznata atrijalna fibrilacija.
Koji su simptomi atrijalne fibrilacije?
ML: Simptomi atrijalne fibrilacije jesu ubrzan i nepravilan srčani rad, kratak dah, nedostatak vazduha, netolerancija napora, a često, simptomi mogu potpuno izostati.
Zašto je ovo opasno?
ML: Najveća opasnost kod atrijalne fibrilacije preti od mogućeg moždanih udara. Prema najnovijim podacima dovoljno je trajanje aritmije samo 5 sati da bi se formirao krvni ugrušak u levoj pretkomori – koji zatim može dovesti do moždanog udara. Ukoliko atrijalna fibrilacija traje dugo i ukoliko je brze frekvence (više od 100 otkucaja u minuti), može dovesti do srčanog popuštanja.
Kako se otkriva atrijalna fibrilacija?
ML: Dijagnoza atrijalne fibrilacije nije laka ukoliko se radi o povremenoj aritmiji. Ukoliko je pacijent u stalnoj aritmiji, dijagnoza se postavlja EKG trakom. Međitim, kod pacijenata koji su povremeno u aritmiji, rutinski EKG je najčešće normalan. Od pomoći može biti javljanje pacijenta lekaru u trenutku simptoma, što je preporuka ukoliko simptomi postoje ili nošenje 24 časa Holter EKG-a. Ovo opet nije garancija da će se aritmija prikazati, jer pacijenti danima mogu biti u normalnom srčanom ritmu. Najnovije preporuke za dijagnozu i atrijalne fibrilacije na prvo mesto stavljaju implantaciju loop rekoredera,malih uređaja , nalik USB flashu za kompjutere koji se stavljaju pod kožu i beleže EKG 24 časa.
Kako se leči atrijalna fibrilacija?
ML: Lečenje atrijalne fibrilacije je trojako: na prvom mestu je kontrola srčane frekvence (usporenje broja otkucaja, lekovima, na ispod 100 u minuti.), zatim antikoagulantna terapija: naime potrebno je ” razrediti” krv lekovima, kako bi se sprečilo stvaranje tromba u pretkomori srca, i, na kraju, ukoliko je moguće, pokušaj uspostavljanja normalnog ritma, bilo lekovima, elektrošokom ili kateter ablacijom. U svetu se već primenjuju savremeniji vidovi tretmana atrijalne fibrilacije.
Možete li nam reći malo više o savremenim tretmanima?
ML: Novine u lečenju atrijalne fibrilacije pre svega se odnose na dijagnostiku. Reveal linq jeste najnovija generacija loop recordera, koja se ugrađuje injektorom pod kožu (nije potrebno praviti rez), tako da implantaciju mogu raditi i neurolozi. Zatim se, telemetrijski, prati EKG 24h (moze i do tri godine ili se vadi kada se otkrije aritmija). To je jako važno iz ugla pacijenata koji su već doživeli moždani udar zbog nedijagnostikovane atrijalne fibirlacije. Takvi pacijenti neposredno nakon moždanog udara mogu biti u ritmu, a narednu epizodu aritmije u proseku imaju za 6 meseci. Iz tog razloga 24h Holter EKG, stavljen neposredno nakon moždanog udara nije od pomoći u otkrivanju aritmije koja ga je izazvala. O tome će biti reči na predavanju prof. Gorana Milašinovića, eminentnog stručnjaka u ovoj oblasti, 15.5.2019. u hotelu Wing u Jagodini.
slika uređaja preuzeta sa: www.dicardiology.com/content/first-reveal-linq-insertable-cardiac-monitor-implanted
Zahvaljujemo na saradnji dr Marku Laziću, i sa zadovoljstvom ćemo posetiti ovaj stručni skup i preneti uskoro više informacija.
