Evropska Federacija Neuroloških Asocijacija – EFNA pokrenula je kampanju #BrainLifeGoals (Životni ciljevi za mozak) sa ciljem da se skrene pažnja na potrebe i ciljeve ljudi sa bolestima mozga. Potrebe ovih ljudi su neke od najosnovnijih stvari koje su nekada mogli obavljati sa lakoćom. Oni ne maštaju o skupim automobilima, putovanjima, poznatim ličnostima već o tome da ponovo hodaju, razumljivo pričaju, brinu o sebi i drugima…
Objavljivanjem priča ljudi koji su doživeli moždani udar skrećemo pažnju na njihove potrebe i na taj način javno podižemo svest o tome. Sve priče koje objavljemo možete naći na jednom mestu OVDE. Ovo su priče koje nam Vi šaljete, Vaše priče, i mi pomažemo da se one čuju. Više puta smo pisali o tome da moždani udar nemilosrdno ne bira žrtve, i svejedno mu je koliko godina imate, da li ste poznata ličnost ili ne, gde se nalazite…on udara… Kontaktirao nas je mladić koji je sa 19 godina doživeo moždani udar. Prenosimo njegovu priču.
Vladimir Jović (24), kuvar iz Doboja, pre 5 godina je dok se vraćao iz škole doživeo neke simptome… kasnije se ispostavilo da je imao moždani udar. Vladimir kaže da je živeo zdravim stilom života, bio je nepušač, čak se i bavio sportom – trenirao kikboks. Od faktora rizika može navesti jedino povišen pritisak, ali ga je zanemarivao jer je mislio da to nije ništa strašno… Navodi da je 12.12.2014. osetio dok se vozio u autobusu da je “nešto prošlo kroz njega”, a nakon toga mučninu i pospanost. Počeo je naglo da posrće u levu stranu, nije osećao levo stopalo, te su i drugovi primetili da nešto nije uredu sa njim. Drugovi su mu pomogli da dođe kući a on je odmah legao da odspava jer je mislio da će da mu biti bolje kad se naspava. Probudio se izuzetno pospan, vratio mu se osećaj u stopalu ali je osetio da mu “otkazuje” ruka. Nakon toga se požalio roditeljima koji su ga odvezli u Hitnu pomoć a posle iz nje u bolnicu gde su konstatovali da je doživeo moždani udar! Nakon 12 dana provedenih u bolnici je prebačen u Rehabilitacioni centar…
Nakon svega moždani udar je ostavio posledice u smislu lošije motorike leve šake, ograničenog pokreta prstiju, povećanog spazma pri hladnoći i naglih promena raspoloženja, ali kaže da je dobro ! Zahvalan je Bogu što može ponovo da živi normalno i da obavlja većinu koje je mogao i ranije. Vožnja bicikla je puno pomogla u oporavku noge. Bilo je teško i mukotrpno, ali je bio uporan. Kaže da je veoma jer se zaposlio u struci – radi kao kuvar i to ga ispunjava. Od lekova pije samo Zyllt i redovno kontroliše pritisak. Počeo je da puši, i kaže da na to gleda kao na nus-pojavu nakon moždanog udara… (mi mu veoma preporučujemo da ostavi pušenje)
Za kraj Vladimir želi da poruči svima da se skoncentrisete na trenutak u kojem zivite, da budete uporni i dosledni, da svaki dan sebi postavite mali cilj i ne razmisljajte previse o buducnosti!
Mi želimo da naglasimo da ova priča može biti primer da moždani udar ne bira godine, i da, na žalost, mogu da ga dožive i devetnaestogodišnjaci, pa čak i mlađa deca… Isto tako hipertenziju u bilo kom dobu života treba shvatiti ozbiljno.
Ukoliko želite da se čuje i Vaša priča pozivamo Vas da nam se javite preko facebooka ili twittera. Zahvaljujemo se Vladimiru što je podelio sa nama svoju priču.