Evropska Alijansa za moždani udar SAFE i Evropska Organizacija za moždani udar ESO su 14.10.2025. zajedno nastupili u Evropskom Parlamentu u Briselu i postavili u fokus moždani udar na najvišem mogućem nivou. Ovaj događaj okupio je donosioce odluka i kreatore politike, osobe sa proživljenim iskustvom (moždanog udara), zdravstvene profesionalce, naučne istraživače, organizacije za podršku osobama sa moždanim udarom, i njihove zastupnike sa ciljem da pozovu na hitnu akciju usmerenu na rešavanje postojećih nejednakosti širom Evrope u vezi prevencije moždanog udara, tretmana, dugotrajne nege i podrške.
Moždani udar je drugi uzrok smrti i vodeći uzrok invaliditeta. Međutim, i pored toga, usluge u vezi moždanog udara širom Evrope ostaju neadekvatne – što dovodi do smrtnih ishoda koji su mogli biti izbegnuti, dugotrajnog invaliditeta i nedovoljne podrške osobama sa moždanim udarom. Učesnici ovog događaja su istakli sistematske praznine u navedenim aspektima moždanog udara ali i predstavili isplativa rešenja zasnovana na predstojećem ažuriranju Evropskog Akcionog Plana za moždani udar.
Pored ovoga učesnici su razmotrili mogućnosti uključivanja moždanog udara u EU Plan za kardiovaskularne bolesti. Reč je o planu i budućoj strategiji u vezi kardiovaskularnih bolesti (CVH) gde su SAFE i ESO zajedno učestvovali u konsultacijama sa Evropskom Komisijom sa ciljem naglašavanja značaja moždanog udara kako bi se on integrisao u EU Plan. O ovome smo opširnije pisali ovde.
Direktorka SAFE, Arlen Vilki, rekla je da je previše života prekinuto ili trajno izmenjeno jer pristup prevenciji, akutnom tretmanu, rehabilitaciji i dugoročnoj podršci zavise od toga gde živite.Takođe, naglasila je i da sa predstojećim objavljivanjem ažuriranog Evropskog Akcionog Plana za moždani udar imamo jasme smernice i plan. Ono što je potrebno je EU liderstvo radi pomoći članicama da iskoriste ove dokaze i pokrenu akciju.
Saradnica, profesor doktor Melinda B. Roaldsen (Norveška) – naučnica i osoba koja je doživela moždani udar, opisala je svoje iskustvo od shvatanja da je doživela moždani udar do dugotrajnog oporavka. Poruka je jasna:”Nemaju svi u Evropi ista iskustva (u vezi moždanog udara). Implementacija Evropskog Akcionog plana za moždani udar i fokusiranje na moždani udar u EU Planu za kardiovaskularne bolesti mogu promeniti ishode hiljadama ljudi širom Evrope”
Marijan Taki iz Evropske Komisije podelila je važne vesti, da će Evropski Akcioni Plan za moždani udar biti pregledan i razmotren u predstojećem EU CVH Planu (kardiovaskularne bolesti), što je jasan znak da je moždani udar prepoznat kao jedna od ključnih komponenti kardiovaskularnog zdravlja u EU.
Profesor Simona Sako, predsednica Evropske Organizacije za moždani udar (ESO) predstavila je kompletan put (zasnovan na dokazima) iz Akcionog Plana za moždani udar podeljen na:
- Prevenciju
- Organizacija službi i usluga za akutni moždani udar
- Menadžment akutnog zbrinjavanja moždanog udara
- Sekundarna prevencija
- Rehabilitacija
- Život nakon moždanog udara
- Evaluacija (procena)
Takođe, pomenuti su i podaci koje je objavila Svetska Zdrasvtvena Organizacija u svom izveštaju o neurologiji “Global Status Report on Neurology” koji naglašava moždani udar kao najveći neurološki poremećaj koji doprinosi gubitku zdravlja širom Sveta. U Evropi, preko 1,1 milion ljudi doživi moždani udar, što uzrokuje 460000 smrtnih slučajeva i ostavlja 10 miliona ljudi sa dugoročnim posledicama. Bez reformi, ekonomski teret (troškovi) bi mogli dostići 86 milijardi do 2040. godine.
Poruka učesnika je jasna — moždani udar se može sprečiti, lečiti i preživeti, ali samo ako Evropa deluje zajedno. Iako naša zemlja nije članica EU važno je da budemo u toku sa dešavanjima i inicijativama na globalnom nivou u vezi moždanog udara i da pokušamo da primenimo sve što možemo u našoj sredini kako bi poboljšali prevenciju, lečenje i život nakon moždanog udara. Puno je posla pred nama.