Moždani udar je masovni ubica. Možda vam ovo pregrubo zvuči, ali statistički podaci su zastrašujući. Svake godine hiljade i hiljade ljudi biva onesposobljeno ili umre od posledica moždanog udara. On ne bira ni vreme ni mesto… a ni godine !
Marina Krsmanović (33), hrabra vaspitačica iz Beograda, doživela je moždani udar. Sada se oporavila i ima neke važne poruke za vas.
“Zovem se Marina Krsmanović, iz Srbije sam i imam 33 godine. Imam dvoje dece – 4 i 2 god. Po profesiji sam medicinska sestra vaspitač, radim u jaslicama. Prošle godine sam iznenada doživela moždani udar, i to iskustvo želim da podelim sa vama.
Obzirom da sam se bavila odbojkom i biciklizmom ranije, da sam nepušač, nisam mogla pretpostaviti da će mi se to dogoditi, ali… Bio je dan kao i svaki drugi. Subota 16.12.2017. Ujutru sam osetila blage mučnine. Oko 13h sam uspavala decu i otišla sam do toaleta i odjednom sam osetila da mi se oduzela desna ruka. Uspela sam nekako da ustanem, ali nisam mogla da se obučem. Ne sećam se kako sam izašla iz tolata, ali pamtim da sam došla do spavaće sobe. Tad mi se ruka povratila i uspela sam da se nekako obučem. Bila sam sama sa decom i uzela sam telefon da zovem mamu i muža. Dok sam pokušavala, shvatila sam da je desno vidno polje skroz oduzeto. Kada sam uspostavila vezu primetila sam da ne mogu lepo ni da pričam. Osećala sam se besomoćno, ali sam borac, pa sam se borila za pomoć. Srećom, odmah su shvatili da nešto nije u redu, i ubrzo došli. Muž me odvezao do bolnice Sveti Sava, tamo smo bili za sat vremena. Mama mi je posle rekla da sam bila dezorijentisana, a govor se poslednji povratio. U bolnici sam primila terapiju i uradila magnetnu rezonancu . Ostala sam 10 dana u bolnici. Ustanovili su da je moždani udar posledica urodjene srčane mane, pa su me prosledili u IKVB Dedinje gde mi je 24.januara 2018. urađena operacija na srcu.
Sada se osećam odlicno, jedino imam malo posledica po govor ali uglavnom ja to primećujem. Mogu reći da sada normalno funkcionisem, bez pomoći, i vratila sam se na posao. Ono što mi je dalo snagu da se borim i dan danas su moja deca. Od terapije uzimam Plavix, Aspirin 100, Nebilet, Propafen. Nakon moždanog udara puno toga se promenilo u mom životu. Pozitivnije gledam na zivot, iz ishrane sam izbacila neke nezdrave stvari. Jednostavno počela sam da zivim, u pravom smislu te reči, i uživam u životu. Nažalost tek kad ti se nešto desi – počnes da živis. Želim da poručim svim mladim ljudima da uspore, ne vrti se sve oko para. Život je jedan i jedno je zdravlje. Budite pozitivni i pozitivne stvari ce doći. Mozda zvuči kao stereotip ali tako je.. Uživajte u zivotu, za čas moze da prođe ili da zbog nečega ostanete invalid. Želela bih da se zahvalim osoblju Bolnice Sveti Sava koje me je primilo, otkrilo uzrok moždanog udara, i naravno da se zahvalim osoblju sa Instituta sa kardiovaskularne bolesti Dedinje zbog kojih sada uživam sa svojom decom !”
Ukoliko želite da ljudi čuju i Vašu priču (u vezi sa moždanim udarom) – kontaktirajte nas preko facebooka i twittera.