U Briselu je 28. marta 2019. godine održan Skup pod nazivom “Udruženim snagama za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti – uloga politike u borbi protiv moždanog udara”. Događaj je održan u Evropskom Komitetu Regiona, u organizaciji Evropske Alijanse za moždani udar (SAFE), pod patronatom Rumunskog predsedavanja Evropskom Unijom i u saradnji sa Evropskom Organizacijom za moždani udar (ESO) i Rumunskom Nacionalnom Organizacijom za moždani udar.
Za sve profesionalce koji se bave moždanim udarom, pacijente koji su ga doživeli, kao i njihove porodice i negovatelje, ovaj događaj je od izuzetnog značaja, jer se na visokom nivou, u sedištu EU skreće pažnja na moždani udar, i posledice koje on ostavlja po zajednicu, kao i na neophodnost značajnije političke podrške u borbi protiv moždanog udara. Organizatori su omogućili uživo praćenje putem video strima.
Učesnici su imali mnogo predloga, a najvažniji je zahtev za formiranje posebne grupe koja bi se bavila moždanim udarom, i tako olakšala implementaciju Evropskog Akcionog Plana za moždani udar, slično postojećim grupama koje se bave malignim bolestima i mentalnim zdravljem. Podsećamo, Evropski Akcioni Plan za moždani udar 2018-2030. predstavlja skup smernica koji postavlja ciljeve u 7 ključnih aspekata od prevencije do života nakon moždanog udara. Ovi ključni aspekti su: primarna prevencija, organizacija usluga za pacijente sa moždanim udarom, zbrinjavanje akutnog moždanog udara, sekundarna prevencija i organizovana kontrola, rehabilitacija, procena ishoda moždanog udara i procena kvaliteta, i život posle moždanog udara. Ovaj dokument je predstavljen Evropskom Paralamentu prošle godine, o čemu smo pisali OVDE.
Na otvaranju je govorio predsednik Evropske Alijanse za moždani udar – SAFE, Džon Barik, koji je istakao da je današnja diskusija od velike važnosti, da je moždani udar drugi najčešći uzrok smrti u Evropi, sa skoro sto hiljada smrtnih ishoda godišnje (988000). U 2018. SAFE i ESO su objavili Akcioni Plan za moždani udar 2018-2030. koji predlaže holistički pristup u zbrinjavanju moždanog udara, od prevencije do nege bolesnika sa akutnim moždanim udarom, do rehabilitacije, i života nakon moždanog udara. Za svaku zemlju Evrope postavljena je minimalna kvota koju je potrebno ispuniti, kako bi se ujednačio kvalitet širom Evrope.
“Rumunija definitivno pokušava da okonča nejednakosti u nezi bolesnika sa moždanim udarom širom zemlje, i mi se nadamo da se isto postigne na nivou Evrope. Mislimo da je ovo moguće zbog Akcionog Plana za moždani udar koji su pokrenuli SAFE i ESO”. Ukoliko se implementira, Akcioni Plan će podupreti promene u nezi i zbrinjavanju moždanog udara koje su neophodne da se smanji katastrofalan uticaj koji ovo stanje ima na osobe, njihove porodice, i državne ekonomije”, kaže Tiberius – Marius Bradatan, državni sekretar Rumunskog Ministarstva zdravlja.
Profesor Bo Norving, koji je predsedavao Upravnim odborom za Akcioni plan za moždani udar naglasio je da moždani udar ostaje jedan od glavnih uzroka invaliditeta i smrtnosti, ali da su se mogućnosti za suzbijanje efekata moždanog udara veoma poboljšale.
Sorin Tuta, zamenik predsednika Rumunske Nacionalne organizacije za moždani udar, kazao je da iako se Rumunija sučava sa 61500 novih moždanih udara svake godine , da su se stvari značajno poboljšale u proteklih nekoliko godina, naročito u domenu zbrinjavanja akutnog moždanog udara sa novih 32 bolnica koje mogu da zbrinjavaju pacijente sa moždanim udarom.
Kristina Tiu, predsednica Rumunskog Udruženja neurologa, navela je da je Rumunski Registar za interventni tretman kod moždanog udara osnovan 2014. godine, i da su pacijenti sa moždanim udarom tretirani isključivo od strane neuologa.
Profesor Tina Latikainen sa Instituta za javno zdravlje i ishranu Finske, rekla je da iako je nega hitnih stanja dobro organizovana, i da one bolnice koje koje nemaju neurologe 24/7 imaju mogućnost konsultacije neurologa putem “telestroke servisa”, postoje izazovi kao što je nedostupnost endovaskularnih tretmana 24/7 u celoj zemlji zbog manjka angioradiologa, i da manje od 15 % pacijenata ostvari adekvatnu rehabilitaciju, i da se svaki četvrti pacijent koji doživi moždani udar u radnom veku ne vrati na posao (invalidska penzija).
Džon Barik se na kraju zahvalio učesnicima i predstavnicima iz Rumunskog predsedavanja EU i Evropskom Komitetu Regiona na podršci, i zaklučio skup sledećim rečima: “Usaglašeni smo sa naučnom zajednicom i pacijentima. Imamo volju Evropskih, nacionalnih i regionalnih donosioca odluka i industrijskih partnera koji su danas ovde da daju svoju podršku za buduće aktivnosti usmerene na poboljšanje prevencije moždanog udara, tretmana i istraživanja. Stoga bih želeo da pozovem buduće Evropske lidere i države članice da rade zajedno i da dostignu ciljeve za 2030. godinu koje postavlja “2030 Evropski akcioni plan za moždani udar.”
Uskoro ćemo objaviti još detaljnije informacije, a više informacija i originalni članak možete pročitati na ovom linku.